ОСНОВНИ ЗАХТЕВИ У ПОГЛЕДУ МАТЕМАТИЧКИХ ЗНАЊА И УМЕЊА УЧЕНИКА ТРЕЋЕГ РАЗРЕДА

Знати:
– низ бројева до 1000;
– табличне случајеве операција (напамет); таблицу сабирања једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве одузимања, таблицу множења једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве дељења;
– јединице за дужину, масу и запремину течности;
– својства рачунских операција.
Умети:
– читати, записивати и упореёивати бројеве прве хиљаде;
– вршити четири основне рачунске операције у оквиру прве хиљаде;
– користити при обављању рачунских операција упозната својства операција, као и специјалне случајеве операција (са нулом и јединицом);
– израчунати вредност бројевног израза са највише три операције;
– користити знаке за скуп и припадност елемента скупу;
– решавати једначине (наведене у програму) на основу зависности измеёу резултата и компонената операција;
– решавати неједначине (наведене у програму) методом пробања;
– решавати једноставније задатке са највише три операције;
– записивати разломке (наведене у програму);
– цртати углове (прав, оштар и туп); паралелне и нормалне праве, правоугаоник и квадрат, троугао и круг (помоћу одговарајућег геометријског прибора);
– израчунати обим правоугаоника, квадрата и троугла;
– користити уџбеник.

Шта се оцењује у настави Физичког васпитања

Праћење и вредновање рада ученика
Праћење напретка ученика обавља се сукцесивно у току целе школске године,
на основу јединствене методологије која предвиђа следеће тематске целине:
1. Стање моторичких способности;
2. Стање здравља и хигијенских навика;
3. Достигнути ниво савладаности моторних знања, умења и навика;
4. Однос према раду.
1. Праћење и вредновање моторичких способности у прва два разреда врши се
на основу савладаности програмског садржаја којим се подстиче развој оних
физичких способности за које је овај узраст критичан период због њихове Завод за унапређивање образовања и васпитања
трансформације под утицајем физичких активности – координација, гипкост,
равнотежа и експлозивна снага.
2. Стање здравља и хигијенских навика, прати се на основу утврђивања нивоа
правилног држања тела и одржавања личне и колективне хигијене.
3. Степен савладаности моторних знања и умења спроводи се на основу
минималних програмских захтева, који је утврђен на крају навођења програмских
садржаја.
4. Однос према раду вреднује се на основу редовног и активног учествовања у
наставном процесу, такмичењима и ваншколским активностима.
У првом разреду оцењивање се врши описно, а у другом бројчано, на основу
остваривања циљева оперативних задатака.
Описни квалификативни распоређују се у три нивоа, којим се одређује степен
укупног психофизичког статуса ученика. То су:
Први ниво
1. Ученик има висок степен развијености моторичких способности на основу
оцене:
а) координације – манипулативне, осећај понашања тела у простору, у
цикличним кретањима и у повезивању једноставних покрета у целину – ако је
савладао да правилно изводи комплекс од осам вежби обликовања без реквизита,
четири на рипстолу и две са палицом у првом разраду и по једну до две више у
другом разреду; ако лако и брже од већине ученика у одељењу савладава вежбу на
тлу; лако и у једнаком ритму савладава трчање преко поређаних препрека у првом
разреду и преко „канала“ у другом разреду; без прекида, неколико пута понови
вођење лопте у месту са додавањем једном или обема рукама, у првом разреду и у
кретању у другом разреду;
б) гипкости – раменог појаса, кичме и зглоба кука и ногу – ако покрете трупа,
руку и ногу изводи меко уз оптималну пруживост и амплитуда (заклони, водоравни
и дубоки претклон, висока заножења, предножења и одножења…);
в) равнотеже – ако на суженим површинама (линијама, шведској клупи, ниској
греди или ставовима на једној нози) покрете изводе без поремећаја тежишта тела;
г) експлозивне снаге – ако поскоке, скокове и прескакања изводи са оптималним
опружањем у свим зглобовима ногу и при том постиже већу висину лета.
2. Ученик има правилан раст, не показује видљиве знаке умора приликом
вежбања, нема телесне деформитете, има уредну опрему за вежбање и добро
усвојене хигијенске навике – ако је телесни развој у складу са узрастом, ако је држање
тела правилно и кичме без деформитета и нормално развијен свод стопала у односу
на прототипе приказане на постерима и педоскопу и ако је уредног општег изгледа.
3. Ученик превазилази постављене минималне образовне захтеве – ако је према
програмским садржајима успешно савладао и друга кретања свих ових захтева, а
која су предвиђена Планом и програмом за први и други разреда, или је савладао и
друге садржаје из програма у слободним активностима, која нису предвиђена за
редовне часове физичког васпитања.
5. Ученик има позитиван активан однос према раду – ако је редован и активан
на часовима и ако се ангажује у слободним активностима и такмичењима.
Други ниво
1. Ученик има задовољавајући степен развијености физичких способности – ако
од наведених критерија значајно не одступа.Завод за унапређивање образовања и васпитања
2. Ученик има мање недостатке у расту, или функционалним способностима
или у правилном положају кичменог ступа, или у уредној опреми за вежбање и
осталим хигијенским навикама.
3. Ученик је савладао све минималне образовне задатке, уз потешкоће код
извођења (навести садржај).
4. Ученик има позитиван однос према раду – ако је редован и активан на свим,
или на већини часова.
Трећи ниво
1. Ученик делимично или потпуно, не задовољава ниво развијености физичких
способности – ако показује значајна одступања од наведених критерија.
2. Ученик има веће недостатке или у расту, или у функционалним
способностима, или у правилном положају кичменог стуба, или у радној опреми за
вежбање и осталим хигијенским навикама.
3. Ученик није савладао већину садржаја предвиђених минималним
програмском захтевима – има потешкоћа приликом савладавања (навести којих).
4. Ученик није заинтересован за вежбање, изостаје и не показује напредак – ако
су ове карактеристике изражене.
Вредновање и оцењивање постигнутих резултата и достигнућа ученика врши
се током целе године, у току и након савладавања планираног програмског садржаја,
а према наведеним елементима за четири тематске целине. Наставник пажљиво
прати ученика и оцењује тако да се добија потпуна слика о психофизичком статусу
сваког ученика. Наставник може да унесе и још нека своја запажања која нису
предвиђена овим тематским целинама, ако је то у интересу ученика. У целини,
потребан је и педагошки приступ вредновању достигнућа ученика, како би оцена,
било да је описна или бројчана, деловала стимулативно и указивала на напредак
ученика, поготову што је за овај узраст карактеристична велика заинтересованост за
покрет и игру.
У току праћења и оцењивања, треба ученике упознавати са циљем постигнућа,
путем слика, постера и других очигледних материјала и средстава, како би они
постали активни учесници у процесу наставе и оспособљавали се за самостално
вежбање у слободно време.
На крају сваке оцене, учитељ треба да наведе које су могуће препоруке за даљи
напредак и укључи родитеље, поготову ако је психофизичко стање ученика
незадовољавајуће.
Преузето из НАСТАВНИ ПРОГРАМ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА ЗА ПРВИ И ДРУГИ РАЗРЕД ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА

Шта другак треба да научи из математике

Знати:
– таблицу множења једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве дељења;
– јединице: дециметар, центиметар, час, минут, дан, седмица, месец;
– основна својства рачунских операција.
Умети:
– користити таблицу множења једноцифрених бројева (до аутоматизма);
– вршити четири основне рачунске операције у оквиру прве стотине;
– вршити проверу обављене рачунске операције;
– израчунати вредност бројевног израза са две операције;
– решавати једначине (наведене у програму) на основу зависности између
резултата и компонената операције;
– решавати једноставније задатке са 1-2 операције;
– мерити дуж у центиметрима, дециметрима и метрима;
– цртати изломљену линију, правоугаоник и квадрат на квадратној мрежи;
– одредити половину датог броја;
– користити уџбеник.

Шта првак треба да научи из математике

Први разред
Знати:
– низ бројева од 1 до 100 и место броја 0;
– таблицу сабирања једноцифрених бројева и одговарајуће случајеве одузимања
– мерне јединице: метар, динар и пару.
Умети:
– уочавати разне примере скупова;
– читати, записивати и упоређивати бројеве од 0 до 100;
– користити таблицу сабирања једноцифрених бројева (до аутоматизма) – за
сабирање и одузимање;
– одређивати збир и разлику бројева у оквиру 20;
– решавати најпростије задатке сабирања и одузимања;
– уочавати положај предмета у непосредној околини;
– разликовати предмете по облику и величини;
– уочавати, именовати и цртати линију, тачку и дуж;
– користити уџбеник.

NE PRISILJAVAJTE DECU NA DOMAĆI, KLAVIR I SPORT: IGRA U PARKU OD NJIH ČINI PAMETNE MALIŠANE

Riznica zlatnih ideja

Nova studija Univerziteta u Koloradu pokazala je da prisiljavanje dece da se bave sportom, odlaze na časove klavira i da prisilno rade domaće zadatke može da deluje negativno na njihove uspehe u obrazovanju. Sa druge strane, igranje u parku, bez ikakvih određenih pravila, i putovanja, kao vid slobodne aktivnosti podstiču dečji razvoj.

Погледај оригинални чланак 340 more words

U DEVET U KREVET

Riznica zlatnih ideja

Da li je bitno kada nam deca idu na spavanje?
Nakon ishrane i napredovanja, pitanje spavanja jedno je od najbitnijih od kada dete dođe na svet, i podjednako okupira i roditelje i stručnjake.
Vreme odlaska na spavanje je, kao i njegova ustaljenost, veoma bitno za intelektualni razvoj dece u ranom detinjstvu. Uzrast od 3 godine verovatno je najosetljiviji period u kognitivnom razvoju dece. Ako detetu od tri godine ne omogućite dovoljno sna smanjujete mu spremnost „mozga“ da prima i obrađuje informacije iz spoljašnjeg sveta.
Detetu u predškolskom uzrastu je potrebno najmanje osam sati sna u kontinuitetu. Smatra se da mu je deset sati sna dovoljno. Ove potrebe variraju u zavisnosti od dnevnih aktivnosti, emotivnog i zdravstvenog stanja…

San je cena koju plaćamo za aktivnost prethodnog dana i investicija koja nam omogućava da budemo sveži za učenje narednog dana.
Rani razvoj deteta bitno utiče na zdravlje i blagostanje tokom celog života…

Погледај оригинални чланак 59 more words

Piramida fizičke aktivnosti dece

Riznica zlatnih ideja

Istraživanje finskih naučnika utvrdilo je kako je fizička  aktivnost dece povezana s njihovim boljim uspehom u školi. Naučnici  su utvrdili da su dečaci s visokom stepenom  telesne aktivnosti imali najbolje rezultate u aritmetici i čitanju u prva tri razreda. Pravilna i dozirana telesna aktivnost dece ujedno utiče i na zdravstveni status tj. na jačanje imuniteta i održavanje sveukupnog zdravlja.

Izvor:Logopedica

Погледај оригинални чланак

НАЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

СРЕТЕЊЕ – ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ
Државним празницима у једној земљи обележавају се годишњице најзначајнијих историјских догађаја чиме се наглашава њихов посебан значај у оквиру националне или опште историје.
И док у свакој земљи постоји више државних празника, онај најзначајнији назива се национални празник.

Национални празник Републике Србије јесте Сретење – Дан државности Србије.

Национални празник Сретење – Дан државности Србије обележава се 15. и 16. фебруара у спомен на 15. фебруар 1804. године када је у Орашцу код Аранђеловца, под Карађорђевим вођством, донета одлука о почетку оружаног устанка против отоманске власти (Први српски устанак), као и на 15. фебруар 1835. године када је на скупштини у Крагујевцу проглашен први устав у нашој историји – Устав Кнежевине Србије, познат и као Сретењски устав.

Република Србија обележава национални празник од 2001. године.

*
* *

Процес ослобођења и обнављања државности био је дуготрајан и сложен, а окончан је 1878. године када је на Берлинском конгресу Кнежевина Србија призната за независну и самосталну државу.
Успостављање нововековне српске државе обухватило је више аспеката, међу којима су најзначајнији успостављање органа државне власти (пре свега Народне скупштине), образовног система, оружаних снага, као и формирање најзначајнијих институција културе и науке (Велика школа као претеча Универзитета у Београду, Матица српска, Народна библиотека Србије, Друштво српске словесности као претеча Српске академије наука и уметности, Народно позориште, Архив Србије и др.).
Посебан допринос успостављању и јачању атрибута државности у том раздобљу дали су припадници династије Обреновић, кнежеви Милош Велики и Михаило, као и кнез и краљ Милан Први.
Убрзо након међународног признања, Кнежевина Србија 1882. године проглашена је краљевином.
Након Мајског преврата 1903. године у Краљевини Србији дошло је до промене владарске породице – Обреновиће су заменили Карађорђевићи у личности краља Петра Првог.
Током Првог балканског рата 1912. године Краљевина Србија ослободила је Косово и Метохију и тиме у значајној мери заокружила своју државну територију.
Раздобље Првог светског рата било је обележено масовним страдањем цивила и припадника оружаних снага, уништавањем материјалних и културних добара, али и великим победама у биткама на Церу и Колубари (1914.), као и пробојем Солунског фронта (15. септембар 1918.). Након четири тешке ратне године, Србија је ослобођена од Аустроугарске окупације, 1. новембра 1918.
У Београду је 1. децембра 1918. године проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца што је означило да је Краљевина Србија своју државност унела у новостворену државу.
Други светски рат, који је на територији бивше Краљевине Југославије вођен од 1941. до 1945. године, имао је истовремено одлике ослободилачке и антифашистичке борбе и грађанског сукоба.
После ослобођења земље дошло је до њене потпуне трансформације из монархије у републику. На територији предратне Краљевине Југославије, 1945. године је настала држава под називом Демократска Федеративна Југославија. Крајем исте године ова држава добија нови назив Федеративна Народна Република Југославија. Уставом из 1963. године назив је промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) .
Крајем прошлог века дошло је до грађанског рата и распада заједничке државе која је на одређени начин наставила да егзистира као заједничка држава две дотадашње конститутивне републике – Србије и Црне Горе.
Заједничка држава трајала је све до 2006. године када су дотадашње чланице заједничке државе, Србија и Црна Гора, обновиле своју државну самосталност.

*
* *

Државни симболи Републике Србије су грб, застава и химна.

Народна скупштина Републике Србије, једногласно је вратила Србији садашње државне симболе Препоруком о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. године. Текст препоруке био је основ за доношење Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне на седници Народне скупштине Републике Србије од 11.маја 2009. године.
Уставом Републике Србије утврђено је да Република Србија има свој грб, заставу и химну.
Државни грб Републике Србије користи се као Велики грб и као Мали грб.
Застава Републике Србије постоји и користи се као Народна застава и као Државна застава.
Државна химна Републике Србије јесте свечана песма „Боже правде”.

Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије. Према том закону, грб Републике Србије јесте грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године и користи се као Велики грб и као Мали грб.

Застава Републике Србије постоји и користи се као Државна застава и као Народна застава.
Изглед грба, заставе и текст химне објављени су у „Службеном гласнику РС“, бр. 36/2009 и налазе се на сајту Владе Републике Србије (www.srbija.gov.rs).

Текст државне химне „Боже правде”гласи:

„Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!”

Научите да учите

Већини ђака је учење проблем, напор, смарање и што је најгоре, дуго траје.
Многима је школа досадна и повезују је са учењем. Али, ако су школски систем и настава организовани тако да ученицима нису занимљиви, учење као процес сазнавања и обогаћивања себе може бити врло привлачно. Важно је да имамо добру мотивацију, битно да је то једноставна жеља за упознавањем света око нас, или учење можемо добро да уновчимо.
Ко не би волео да учи брзо и ефикасно, да учи и има пуно времена за друге ствари? Али, нажалост, учење захтева пуно енергије, личног ангажовања и времена. Ипак добро је држати се одређених правила која у већини случајева помажу, па ако желиш провери их на себи.

1. Слушај добро шта се прича на часу, било да професор предаје или испитује. Ако већ тако много времена проводиш у школи (6-7 сати, скоро као пуно радно време одраслих), искористи га корисно и ту сазнај што више, па ће ти код куће бити потребно мање времена за учење.
2. Хватај белешке на свој начин, размишљајући о ономе о чему професор говори.
3. Код куће прочитај нову лекцију из књиге истог дана када је предавана, без оптерећења да је научиш и упореди је са својим белешкама које можеш да допуниш.
4. Када одлучиш да учиш, не крећи одмах на читање и понављање. Сагледај, најпре, лекцију у целини, прочитај наслове, поднаслове и оно што је писац уџбеника већ сам подвукао (масним словима), прегледај слике, графиконе, уочи битне елементе у лекцији.
5. Питај се шта треба да научиш, шта од постојећег знања можеш да искористиш(било да си о томе читао, гледао на ТВ-у) и чему то знање служи.
6. Учи део по део. Уколико је лекција дугачка и тешка, добро је да је поделиш у смисаоне целине и учи део по део.
7. Текст подвлачи на свој начин, можеш у разним бојама, а поред текста бележи своје коментаре и питања.
8. Обавезно разјасни све термине и чињенице, немој да учиш напамет оно што не разумеш.
9. Преслишавај се понављајући суштину лекције, тезе (костур) лекције или тако што ћеш да постављаш себи питања онако како то професор чини.
10. Уколико имаш могућности прочитај и из неког другог извора о истој ствари (енциклопедије су врло корисне књиге, компијутер и Интернет неисцрпив извор информација).
11. Распореди учење. Ако градиво садржи велики број података које треба да меморишеш, не све одједном, већ распореди учење на више дана или више пута у току дана.
12. И на крају, оно што би већина ученика најрадије прескочила – једном научено градиво треба редовно обнављати.

Олакшајмо и побољшајмо учење

I корак – МОТИВАЦИЈА : донеси одлуку да ћеш учитиMjesto_za_ucenje

– један од одлучујућих услова учења уопште (ако нема мотивације, не помажу ни најбољи поступци)
– учење је успешно кад осећаји кажу да, кад се учи с осећајем пријатности (мозак прво обраћа пажњу на информације набијене емоцијама)
– учити и повећавати интелигенцију можемо без ограничења, на прави начин (структура мозга може се променити за недељу дана уз обогаћујућа искуства)

СТВОРИ ПОЗИТИВНО ПСИХИЧКО СТАЊЕ И ОБЈЕКТИВНЕ ОКОЛНОСТИ

а) објективне околности:
– уреди простор за учење – УРЕДНОСТ је пола учења (од плана, торбе, стола, утврђеног времена)
– оптимална температура, светло, важност сталног места (иста ситуација ствара позитивне асоцијације за учење)
– МУЗИКА – делује физички, емотивно, духовно; јача ум, ослобађа креативне способности, само тело постаје здравије и до 5x олакшава учење (књига Дон Цампбелл, Моцартов ефект); важно да буде ПРИЈАТНА, ненаметљива и тиха, за добро расположење

б) субјективне околности:
– вежбај свакодневно, рад ствара навику успеха
– одмори се (важно је имати довољно сна)

ШТО ВИШЕ УЖИВАМ БОЉЕ УЧИМ – створи позитивно психичко стање и објективне околности

“Одлука да ћемо успети важнија је од свих осталих ствари.”, А. Линколн

“Главни подстицај учењу – позитиван став и воља, пријатне мисли, позитивна очекивања!”, Турнер

Рођени за успех:

– готово 50% успеха зависи од позитивног става, исход често одговара очекивањима; висока очекивања, бољи успех – шта мислимо о себи, утиче на нас
– кад се осећамо пријатно имамо приступ свим чулима; оно што мислимо, расте; (доказано је аеродинамички да бумбар не може летети, само то нико није рекао бумбару)
– успех више зависи од тренутног стања него од способности

– највећа препрека учењу – СТРАХ (избегавамо чега се бојимо); 80% потешкоћа с учењем повезано са стресом (проузрокује прекид у преносу електричних и хемијских импулса информација, као у кратком споју, умањује енергију за учење); смањује интелигенцију; лоша клима на настави знатно отежава учење

II корак – ВЕК УЧЕЊА

– не можеш знати за што си способан ако не почнеш, или, лепше:
ако не даш себе у нечему, нећеш знати можеш ли .

0. БУДИ АКТИВАН И ПАЖЉИВ НА НАСТАВИ

– активно слушање; за концентрацију и обраћање пажње – на почетку кажи себи: сада ћу слушати; професора прати, гледај и невербално комуницирај с њим; ако професор и не пита, брзо се сети што је с тим повезано; тражи главне идеје предавања; помисли што би могао професор из тога питати, шта следеће рећи; чим да задатак – запиши, посебно означи кад каже: ово је важно, ово ћу питати, тражити; стварај слике, нацртај везе; кад ти је нејасно – питај

1. ЧВРСТО ОДЛУЧИ СТВАРНО УЧИТИ

– направи УГОВОР са самим собом – већина људи држи реч; у неким школама ученици праве уговор и с родитељима и разредним – боље уче, задовољнији су

2. ЧЕМУ СЛУЖИ ПЛАНИРАЊЕ
– све је прво било у уму, припрема је 90% успеха, предуслов свега
– учити можеш стихијски, без плана, али за добре резултате мораш научити планиратиucenik_s_upitnikom_iznad_glave
– помаже да научиш више у краћем времену
– план треба НАПИСАТИ, добро је закачити га на зидну плочу и додавати и позитивне ставове, сугестије, жеље, (нпр. учим лако, учим брзо, могу учити, ја сам успешан… мој рад је моја молитва за добро мене и мојих ближњих, захваљујем за све благослове и дарове…)
– месечни план – важнији предмети и обавезе
– недељни – мало детаљнији, таблица с обавезама
– дневни – план времена као обавеза себи; извршено означи због осећаја задовољства

Што год можете учинити или сањате да можете, започните. Генијалци верују у себе па имају моћ и чаролију. Почните одмах.
3. НЕ ЧЕКАЈ ИНСПИРАЦИЈУ

– започни одмах; можда и у досадном нађеш нешто занимљиво
– буди упоран – одустати је лако
– ГРЕШКЕ – важан део напретка, ако не грешиш, не развијаш се, не учиш нити напредујеш

“Нема тајне успеха. Успех је резултат припреме, тешког рада и учења из грешака.”, Колин Поwелл

– увек имај на уму: процес је вреднији од резултата
4. НАГРАДИ СЕ ЗА СВАКИ УСПЕХ, РАД

– повећа ће жељу, она успех; главно је да награда буде лично важна; осети радост постизања циља; мало славље уз твој ритуал
– унапред одреди што је награда (нпр. слаткиш, сурфовање 15-20 минута, читање 1-2 странице омиљеног романа, телефонски разговор са драгом особом…), након чега ћеш осетити укус, ужитак, опуштеност, уради то и пре и у току учења; награди се након напорног рада без обзира на резултат јер ствараш позитивне асоцијације

III корак – ПОСТИЗАЊЕ ОПТИМАЛНОГ СТАЊА ЗА УЧЕЊЕ

– након одлуке о почетку учења, измисли свој мали ритуал (нпр. запали мирисну свећу, пусти тиху музику, истегни се, попи сок или поједи слаткиш, среди радни простор и реци: сада учим) јер ће те ови «кораци» уводити у оптимално стање за учење
– након тога:

1. Нађи тихо место, седи да ти буде пријатно и праве кичме

Десну руку стави изнад пупка, леву изнад ње
Лагано удахни
Издахни
Вежбај неколико минута док не осетиш да си почео дисати природно, лако
Удиши полако на нос бројећи до 4, замисли како ти кисеоник путује директно из плућа у мозак
Задржи дах бројећи до 4, замисли како ти кисеоник хлади мозак
Издахни бројећи до 4, замисли како с издахом нестају све напетости у твом уму и телу (овај циклус (бројења до 4) понови још 5 пута)
Врати се нормалном дисању (сад већ требаш осећати помак од обичне свесности према алфа стању – стању мозга најпогоднијем за учење)

– усреди се на ваздух који полагано струји у тебе и из тебе
– ако изгубиш пажњу и нешто те омете, једноставно се поново концентриши и проматрај дисање
– до сада би требао бити у стању дубоке релаксације, ментално смирен и у опуштеном стању

Полако и смирено понови у себи једну по једну ИЗЈАВУ, та 1 – 2 минута размисли о њеном
значењу; ПОНОВИ је НАГЛАС тихим сигурним гласом:
– ја сам одличан ученик
– улазим у оптимално стање за учење
– учим лако и темељито
– градиво ме занима и мотивише
Сада си стимулисао умни рад и можеш заиста учити.

– ЗАБОРАВЉАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋЕ У ПОЧЕТКУ, стога, за почетак, понови све са данашње наставе, напиши домаћи; прегледај свеске и допуни из уџбеника ако је нешто нејасно, одговори усмено на питања; ујутру прелистај
– ОДРЕДИ ОБИМ ОНОГА ШТО ЖЕЛИШ НАУЧИТИ

“ Човека не можеш ничему подучити, само му можеш помоћи да то знање пронађе у себи.”, Галлилео

IV. корак – УЧЕЊЕ СМИСЛЕНОГ ГРАДИВА И ПРИСТУП ТЕКСТУ

ШТО СМО АКТИВНИЈИ, УСПЕШНИЈИ СМО

1. Прегледај цео садржај да добијеш општи увид
– прочитај наслов, прегледај илустрације, прочитај први и задњи одломак па прелети кроз текст
– шта већ знам; Ш – Т – И – З – М – шта ту има за мене

2. Подели градиво на мање делове (како појести слона – одједном никако, али подељеног на мање делове једном би га докрајчио! или у сусрету с планином – неки одмах одустану, неки иду корак по корак, циљ по циљ) – научити мањи део не изгледа јако тешко, успех је највећи подстицај!

3. Постави питања – конкретна – одвајај важно и неважно; прегледај и подсети се свега познатог што може користити; на основу оног што си чуо и што знаш, запиши 10-20 питања – најважнијих делова која би се могла обрађивати

4. Прочитај – нађи главне идеје у сваком одломку (можеш дати наслов деловима) и подвуци их10859-Otvoren-NBG-Sajam-knjiga-i-stripa

– направи белешке- резиме делова – нађи одговоре, додај податке о главној идеји; важна корисна сугестија: чим усвојиш реченицу – две, почни записивати претпоставке о оном што следи, кад уочиш нови појам, претпостави чему води; кад си у праву штиклирај, ако ниси запиши како јесте

– ако је нешто нејасно, ОБАВЕЗНО РАЗЈАСНИ (тражи у литератури, питај породицу, пријатеља, питај професора – НИПОШТО НЕ ОСТАВЉАЈ НЕЈАСНОЋЕ У ГРАДИВУ)

5. Изради резиме (кратак садржај) целе лекције и испричај га

ПРАВЉЕЊЕ БЕЛЕЖАКА

а) Подвлачење – боје доприносе подсећању
б) белешке на маргини, коментар, подсетник
ц) записуј на настави, код куће допуни: лева, мања маргина – кључне речи, наслови, поднаслови, важни појмови, десна шира – за допуне, исправке, напомене,
д) резиме
– 2 колоне: кључне речи – лево, па белешке – десно
– «препричавање» – скрати садржај што више, с тим да задржи смисао
– хијерархијска структура (когнитивне шеме): лакше памтимо шеме него скуп појединачних чињеница групирај појмове, дај им наслов, нпр. електротехника:струје – једносмерне , наизменичне, па гранај даље о свакој понешто; биологија: род, станиште, грађа, размножавање; историја – време (простор) догађаја, шта је претходило – опис ситуације (узрок), повод и ток догађаја, последице и сл…; важно једа групишеш, гранаш, делиш како ти је смислено

е) умне мапе – најефикаснији начин учења прима раду мозга; индивидуална прерада градива приказана симболима, цртежима, речима, фразама, бројевима, бојом, гранама, везама (свако прерађује градиво на свој начин); у средишту се нацрта главни појам, а онда се разрађује што више сликовито

НАКОН УСКЛАЂИВАЊА БИЕЛЕШКИ И САЖИМАЊА

– самостално препричај пазећи да сачуваш смисао (ко, што, где, када, како, зашто, колико)
– постављај питања каква очекујеш
– повезуј с познатим; нађи властити пример, самостално реши проблем, расправи, објасни подучавањем другог, глуми наставника, тј. онога ко поучава
– задај проблем и групши разлоге ЗА и ПРОТИВ – расправљај и супротстављај, брани став; откриј грешку – метода важна нпр. за математику
– што више се питај, стварај сликовите претпоставке, цртај их
– ослободи мисли свих негативних емоција о наученом; замисли на што маштовитији и немогућији начин на који би ти начин подаци могли донети велику корист; запитај се која је ствар била најзанимљивија и зашто; запитај се ли ти нешто изгледало смешно; је ли нешто било посебно глупо или запањујуће; је ли те нешто разљутило или разбеснило; јеси ли се због нечег што си сазнао осећао угроженим
– важно је знати како се градиво ОЦЕЊУЈЕ – што, како; различито се учи за препознавање, или вредновање и доказивање, ако треба дословно поновити – учи тако, понови више пута; кад треба примена – вежбај решавање различитих проблема; код препричавања – чувај смисао говорећи важно
…И НА КРАЈУ:

6. Понови својим речима

7. Поново прочитај

– позитивним мислима и вером у себе «отпусти» градиво, очекуј најбољи исход, награди се за урађено и кратко одмори пре преласка на други предмет
САВЕТИ ПРОТИВ ТРЕМЕ (произлазе из досад реченог)

– пренаучи – понови још 2-3 пута
– учи на што разноврсније начине
– победи трему добром припремом (користи помоћ за присећање, позитивне сугестије, замисли што се може најгоре догодити да схватиш да нема катастрофе, НЕУСПЕСИ су само тренутне степенице на нашем путовању према циљу; визуелизуј одговарање у коме се показујеш у најбољем светлу, буди оптимистичан)
– постављај себи питања каква очекујеш
– расправи с другима или сам (тражи аргументе за и против, питај: што ако…)
– већу обавезу планирај на време;
– за развој храбрости, код свега чега се бојите: једноставно, учините то!

Изнад свега, тражите игру коју вреди играти. Кад нађете игру, играјте ју са страшћу – играјте као да вам живот и здравље зависи од тога. Чак и кад ништа нема никакво значење и на свим путовима знак је «без излаза», крећите се као да ваши покрети имају неку сврху. Јер треба бити јасно, чак и најпомућенијој памети, да је било која игра боља од никакве. Роберт С. Де Ропа (1878)

Извор: http://www.etstesla.ni.ac.rs/